Површински напон
Вежба служи за мерење коефицијента површинског напона непознате течности. Прво је потребно извршити калибрацију опруге, а затим се у више узастопних мерења одређује тражени коефицијент, методом откидања. Најбоља вредност се добија усредњавањем добијених података, а грешка мерења коришћењем стандардне девијације.
Калориметрија
У овој вежби одређује се специфични топлотни капацитет непознатог тела (олово). Прво се изврши калибрација калориметра одређивањем његовог топлотног капацитета, па се онда та вредност користи за одређивање специфичног топлотног капацитета оловних куглица. Мерење се врши само једанпут, а грешка мерења се одређује стандардним методама.
Њутнов закон хлађења
У оквиру ове вежбе прати се функционална зависност температуре тела од времена и на основу тога одређује дати коефицијент хлађења. Одређена количина течности се загреје до приближно 80 – 90оC, па се онда приступа мерењу промене температуре у једнаким временским интервалима. На основу добијених података црта се линеаризовани график и са њега скида коефицијент правца који представља тражени коефицијент. Рачун се понавља коришћењем методе најмањих квадрата.
Коефицијент линеарног ширења
Вежба служи за одређивање коефицијента ширења тела. Као испитивано тело користе се различите металне шипке (Al, Cu, Fe, месинг), које се загревају и при томе се прати промена њихове дужине микрометром. За обраду резултата користе се графичка метода и метода најмањих квадрата.
Монокорд и брзина звука
У оквиру ове вежбе приказује се постојање стојећих таласа у случају трансверзалног и лонгитудиналног кретања. Прво се користи монокорд за одређивање фреквенције звучне виљушке, а затим се коришћењем ваздушног стуба мери брзина звука у ваздуху. У оба случаја се мерења врше за основни и први виши тон.
Релативна влажност ваздуха
У овој вежби циљ је објаснити апсолутну и измерити релативну влажност ваздуха. Коришћењем психометријске методе са влажним и сувим термометром долази се до вредности релативне влажности. Поступак се понавља три пута, па се израчунава средња вредност. Апсолутна грешка се добија као највећа за сва три мерења.
Шарлов закон
У оквиру ове вежбе потребно је проверити важење Шарловог закона, који предпоставља линеарну везу између притиска и температуре за посматрани гас. Загревањем боце прати се промена притиска и температуре ваздуха у њој, па се на основу добијених података црта график. Коришћењем графичке и методе најмањих квадрата израчунава се тражени коефицијент.
Cp/Cv
У овој вежби се одређује однос топлотних капаитета при константном притиску и при константној запремини. Користи се метода Клемент-Десормеса са балоном са ваздухом, пумпицом и манометром. На основу ове апаратуре и одговарајућег термодинамичког процеса добија се тражени однос. Добијање тачнијег резултата врши се усредњавањем поновљених мерења.
Капиларне појаве
У оквиру ове вежбе презентују се феномени везани за проток флуида у уског цевчици где су изражене капиларне појаве. Коришћењем уске капиларе могуће је одредити коефицијент вискозности непознате течности. Тачност мерења добија се на основу усредњавања поновљених мерења.
Максвелова расподела
У оквиру ове вежбе проверава се важење максвелове расподела електрона по брзинама. Као извор оваквих електрона користи се термоелектронска емисија из ужарене катоде. На основу закочног потенцијала добија се зависност струје кроз вакумску диоду од примењеног закочног напона. Добијени подаци омогућавају цртање графика и примену графичке и методе најмањих квадрата за добијање мерене температуре катоде (ужареног влакна).
