Интересовање за развој астрономије у Институту за физику на Природно-математичком факултету у Крагујевцу почиње средином осамдесетих година, као резултат два утицаја: 1) настојања да се заснује Универзитетско изучавање ове најстарије дисциплине у породици природних наука и 2) делатности групе ентузијаста која је тих дана била посебно инспирисана појавом знамените Халејеве комете као научним и медијским спектаклом у светским размерама. Иницијатор конкретних потеза у том смеру био је др Вукота Бабовић, професор електромагнетизма и оптике, у то време и декан Факултета. Значајну помоћ давали су Бранко Чабрић, Владимир Ристић, Драган Тодоровић, Драган Милосављевић, као и многи други.
Прво је набављен солидан петнаесто-сантиметарски Карл Цајсов телескоп и са њим су савладане стартне практичне лекције осматрања неба у пролеће 1986. године. Помоћ у обуци свесрдно су дали и астрономи из Београда, пре свих А. Томић. Ј. Милоградов-Турин и М. Јеличић. Инструмент је био смештен у привремену кућицу на крову Института за физику. Она је имала покретни кров и обезбеђивала је доста удобна осматрања. За пројектовање и изградњу кућице значајно је заслужан Б. Чабрић. (За детаље конструкције видети чланак: Вукота Бабовић и Бранислав Чабрић, Белерофонт опсерваторија у Крагујевцу, Васиона, 3-4, 1992, с.74-76.). Био је то период астрономског уходавања и за наставнике и за студенте. Многе ведре ноћи су проведене у осматрању планета, комета, звезда и маглина.
Огласили смо се јавности Крагујевца, и шире, да постојимо. Написали смо малу брошуру, у складу са ондашњим скромним графичким могућностима. У њој је, поред осталог писало:
<и>"...Дођите у Опсерваторију; погледајте Сунце и на њему знамените пеге (требало би да о томе знате бар онолико колико је пре триста година знао велики Галилеј); погледајте Месец и кратере на њему - тамо је Море Спокојства (и Море Изобиља); Посматрајте маглину Андромеду - то је цела једна галактика, суседни свет, можда ћете се баш тог трена двогледати са братом из Свемира (који је такође неспокојан што цене расту)... А наћи ћете нешто што само ви видите, јер видику нема краја. Напустите канцеларију, кафић, свађу, досаду, инфлацију, убијте своју Химеру (глава лава, тело козе, реп змије - и ватру бљује) и пола сата гледајте одакле смо пали и где нам је место. Небо над Крагујевцом се отворило! Можда ћете после тога неком нешто опростити. Можда ће изронити друге шансе. Коме заклецају колена од непојамног Простора постаје бољи; слабост од наноса Времена оплемењује. Људска се мера кроји у Свемиру..."
Убрзо су се јавили и појединци ван факултета, који су били вољни да помогну развоју астрономије у Крагујевцу. Први који је притекао у помоћ био је Слободан Николић, који се јавио једним писмом још као регрут на одслужењу војног рока у Скопљу. Убрзо је постао редован и агилан посетилац опсерваторије. Својим умећем у многим областима практичног рада био је користан у периоду када је много тога, због несташице новца, било потребно направити својим рукама. Добар козер, био је незаменљив као пријатан члан радног тима. Касније нам се придружио Драго Јосовић, у то време студент правног факултета у Крагујевцу и постао врло користан у многим заједничким подухватима. Јавио се и Младен Веселић, шармантан момак који је имао низ луцидних идеја у области електронских решења за помоћне инструменте. Наш пријатељ и помагач у многим астрономским ноћима била је талентована гимназијалка из Крагујевца Ана Миловановић, док најзад није отишла у Лидс, да студира астрофизику. Радила је у опсерваторији још једна Ана, Банковић, као гиманзијалка. Касније је отишла на студије физике у Београд.
Талентовани и заинтересовани студенти почели су да се укључују у рад опсерваторије. Средином деведесетих постаје активан, као апсолвент на физици, Саша Симић. Учио је брзо и постао агилан члан групе која је неуморно напредовала. Испољио је интерес за теоријски рад, али је био привржен и развоју фотографских метода снимања небеских објеката. Кад се томе дода и његово умеће у практичној електроници, јасно је да је Саша био и остао од велике помоћи. Касније је као асистент своју активност и појачао, брзо магистрирао у Београду астрофизику и ангажовао се на предмету Астрофизика са астрономијом у Институту за физику. Стиже и најновија генерација студената, који су се потрудили, између осталог, да се појави овај сајт (Милош Стеванић, Борислав Колак, Данијел Стефановић, Владимир Марковић).
Послове око увођења предмета Астрофизика са астрономијом у наставни план физике иницирао је и водио др В. Бабовић. Идеја је била да се попуни евидентна празнина у знању дипломираних физичара. Али није било лако декларативна слагања многих преточити у конкретне одлуке. Напори су трајали око три године; најзад смо успели да генерација студената која је од октобра 1998. слушала трећу годину има и предмет Астрофизика са астрономијом. Без практичног рада са телескопом ова активност не би могла бити адекватна. Такође, без овог предмета је изучавање физике на Факултету непотпуно. Због тога смо поносни што смо на природан и целовит начин унапредили едукацију на овој студијској групи.
Убрзо се испоставило да се астрономијом радо баве на аматерском нивоу и многи грађани. Због тога је опсерваторија отворила своја врата Крагујевчанима и шумадинцима. Ценимо да је до сада више стотина грађана посетило опсерваторију. Нарочито су популарна помрачења и појаве великих комета. Популаризација астрономије има шири едукативни значај у свакој средини. Проблем је у недостатку средстава и бар једног професионалног техничара који би свакодневно бринуо о опсерваторији. Рад на добровољној основи има своја разумљива ограничења. Ипак, на добровољној основи, опсерваторија је радо сарађивала са многим школама Региона. На десетине одељења из разних основних и средњих школа користило је услуге ове опсерваторије. Ту активност је пожељно и наставити и проширити и ми не губимо наду да ће се кадровски проблеми институционално решити. Наравно, то не зависи само од нас; потребна је и шира солидарност у концепцијама даљег развоја астрономије на Факултету и Универзитету.
Улагало се у Опсерваторију мало и споро, али никако не нимало. Крајем деведесетих дошло је до реновирања Опсерваторије. Заслугом тадашњег декана Р. жикића, направљена је нова, солиднија просторија на крову Института за физику, у оквиру целовитог програма надградње зграде физике. Пред опсерваторијом јавила се и пространа учионица погодна за пријем посетилаца, пригодна предавања и сл. Реновирану опсерваторију свечано је отворио 14. априла 2000. године, на Дан факултета, декан М. Петровић. Актуелна факултетска администрација декана С. Трифуновића инвестирала је у куповину једне резервне телескопске цеви и набавила адекватан компјутер, као и једну солидну Wеб камеру коју су чланови опсерваторије преправили за астрономске сврхе. Интернет је стигао у Опсерваторију.
Скромна библиотека Опсерваторије почела је као скуп приватних књига. И данас већину научних, стручних и научно-популарних књига чини лични фонд В. Бабовића, С. Симића и других. Скоро увек је стизала београдска Васиона; она је била од двоструке користи: доносила је неопходне информације, али и отворила своје странице за наше прилоге. Последњих неколико година скоро редовно примамо Sky & Telescope. Многи студентски џепарац отишао је за куповину књига или часописа, или сјада, или филма!
На стручном плану, тим окупљен око опсерваторије направио је досад неколико занимљивих продора. Ту спадају разјашњења у вези са Ремеровим методом мерења брзине светлости, осматрања Сунчеве активности, фотографисања комета, Сунчевих пега, маглина и помрачења Месеца и Сунца. Мр Симић је недавно, са скромним средствима, реализовао систем интернетског он-лине праћења појединих астрономских феномена.
Опсерваторија је институција која, по нашем шватању, мора постојати у оквиру неког универзитета, као што показује модерна високошколска пракса у свету. Развојем астрономије ПМФ чини корак у исправном правцу, са значајем који превазилази границе наше куће. Модерно друштво мора да држи до неговања научног метода у образовању и култури, у науци и истраживању, у животу уопште. Високошколске институције треба да теже да студентима стварају навику трезвеног односа према стварности. Настава астрономије умногоме помаже том циљу. Ствараће се природна брана према штетном отклону младих у правцу сујеверја и хороскопских медијација.
Град величине Крагујевца треба да има опсерваторију и мора да негује знања из астрономије, као год што мора да има и друге институције културе и образовања, позориште на пример. Зато сам убеђен да сви заједнички треба да станемо иза пројекта још бржег развоја астрономије. То је посао од стратегијског значаја будући да даје Факултету део неопходне легитимације центра из кога зрачи знање, култура и смисао.