Процес декохеренције

Процес декохеренције је један од малог броја основних и општих последица квантне (унитарне) динамике и тиче се отворених квантних система који су у интеракцији са својим окружењем. Поједностављено, процес декохеренције описује приближно класично понашање неких отворених квантних система.

У заснивању процеса декохеренције истичемо, тзв., „паралелну декохеренцију (ПД)“ (за алтернативне степене слободе целине „отворени систем+окружење“):


M. Dugic, J. Jeknic-Dugic, Pramana 79 (2012) 199-209

као и последицу ПД која указује на темељну неиспунљивост услова „гранања светова“ Еверетове интерпретације квантне механике:

J. Jeknic-Dugic, M. Dugic, A. Francom, Int J Theor Phys 53, 169–180 (2014).

Корисност квантног хардвера у квантно-информатичком процесирању (квантна комуникација и квантно рачунање) критично зависи од процеса декохеренције – који се мора умањити. Обично се то обавља избором погодног физичког хардвера и онда приступа коришћењу кодова за поправљање (корекцију) грешака. Један предлог за избегавање ефекта декохеренције дат је у:

M. Dugic, Quantum computers & computing 1, 102 (2000).